Rugala
se srna lovcu
kako nije sve u novcu
skupa puška i odelo
zavidi mu celo selo
ali čim u šumu zađe
više ne zna da se snađe
Džaba
puška i odelo
treba stavit’ prst na čelo
i razmislit’ baš duboko
jer za lovca treba oko
i još treba mirna ruka
treba imat’ dušu vuka
Nastala je
prava zbrka
po selu se digla frka
kao lovac on se bruka
jer on nema dušu vuka
već on ima srce zeke
on je lovac duše meke
Žirafa
je zaista majka fina
al' ima jako čudnoga sina
pa dobro deco u čemu je štos
umesto vrata dugačak mu nos
Sin
pravo stoji a zemlju njuši
i nema male već velike uši
a mada im nije ni malo lep
jedino sličan imaju rep
Telo bez
fleka sive je boje
a da li znate taj sinčić ko je
samo ne trubite na sva zvona
da je žirafa usvojila slona
Leto nam
je u Banatu
pravićemo si salatu
apsolutno voćnu
vitaminski moćnu
Od
jabuke tek sa grane
i od kruške i banane
od jagoda crvenih
i rogača drvenih
Pa
domaćeg grožđa
što je puno gvožđa
a na vrhu neka pliva
šumadijska šljiva
Seka
juri na sve strane
tata nam po vazdan drema
mama bleji u romane
a ja se klonim problema
Sa
komarcima se borim
bežim od sunca u podne
mažem se da ne izgorim
ne gledam curice zgodne
Čuvam se
veće dubine
u plitkom žabice pravim
ali ću zbog zle sudbine
sve lepo da zaboravim
Taman
sam bio spreman
baciti obli kamičak
kada me napade neman
ko li je pusti u plićak
Zver mi
je ranila nogu
i što sam se šet’o - šet’o
sad ni da hodam ne mogu
svo će mi propasti leto
O kleta
sudbino teška
da ne možeš biti teža
što mi se omače greška
da zgazim na morskog ježa
Ne mogu
ni da se kupam
sa tatom ceo dan zevam
iz tabana bodlje čupam
i tužnu pesmicu pevam:
„Stvarno nije bilo fer
da naletim na tu zver
moj živote ti fer nisi
oj sudbino gorka li si“
Bio jednom jedan strašni šumski vuk
beše velik, beše snažan i moćan i zao
gde god da bi došao odmah nasta muk
šta god da bi video taj je odmah klao
Pokraj šume
te je bilo i imanje
a na tom imanju igralo se janje
malo slatko janje neobično beše
iznad svega ono voleše da pleše
I to
malo janje beše vrlo milo
al’ je ipak strašno usamljeno bilo
čak i dobra janjad umeše da greše
tako su je stalno zezala što pleše
Kucnuo
je čas da se upoznate s time
tom živahnom janjetu Aska beše ime
Jednom
je Aska tako počela da luta
zamišljena sasvim skrenula je s puta
i dok ona tako mašta i veselo skakuta
krvoločno gledaju je dva zla oka žuta
I ubrzo
se Aska ispred vuka nađe
drugo janje ne bi znalo da se snađe
al’ baš ovo janje beše mala Aska
ona poče plesati već sledećeg časka
Očarala
je Aska vuka njenim plesom
potpuno je potisnuo svoju žud za mesom
mislio je da to janje uvek može klati
nesvesno je počeo Asku on da prati
I tako
polako oni išli su put sela
gde je vuka dočekala sačmarica vrela
ova priča pročula se i postade slavna
mala Aska na imanju otad beše glavna
______________________________________________
*Obrada istoimene pripovetke Ive Andrića
Jedan se
mali bata
stalno igrao rata
oružje, trijumfi novi
takvi mu bili i snovi
Sanjao mali
je bata
da su mu mama i tata
umesto negde na more
otišli da se bore
Ostao
mali je bata
sa sekom i dva brata
sam u velikom stanu
a nisu imali hranu
Teško je
bilo tom bati
tako nešto da svati
kako provoditi sate
kad nema mame i tate
Kada se
probudi bata
trknu do drugog sprata
izljubi mamu i tatu
ne priča više o ratu
Tiho
sviće letnji dan
samo cvrčak nežno sviri
sve pčelice lete van
vetrić miris cveća širi
Sitna
pčela marljiva
skuplja nektar za svoj med
al' tišina varljiva
tužan priči kroji sled
Dok ta
mala pčela radna
pun nektara traži cvet
pčelarica jedna gladna
okonča joj slatki let
Bio
jednom jedan dečko
što se nije puno nećk’o
bilo leto ili zima
družio se on sa svima
Među
silnim drugarima
dvojica su bila prima
nacrtani čiča Gliša
i šareni meda od pliša
Krenule
mace tiha i tiša
jednoga jutra u lov na miša
da daju dokaz u svome delu
najbolji lovci da su u selu
Tiha je
maca probala prva
da lovi miša sitnog k’o mrva
ne pušta njega ona iz vida
pa ga do jednog satera zida
Ali taj
mišić dobro se snađe
u malu rupu u zidu zađe
postupak takav beše im drzak
pa im taj mišić postade mrzak
Moraće i one
da se snađu
krupnijeg miša treba da nađu
tako je maca probala tiša
da mnogo većeg ulovi miša
Ganja ga
ona pa ona druga
a on im beži, još im se ruga
od malog miša postade mrži
od obe mace mnogo je brži
Моли мајка Милицу
да научи ћирилицу:
„Cвоје писмо треба знати
и без да те моли мати“
А Милица вредна била
сва је слова научила
па сад пише све по Вуку
ћирилицу и азбуку
Kad gora
olista
zelena i čista
u nijansi trista
Zujanje
se čuje
a tu nema struje
znači neko tu je
To
pčelice radne
nose praške sladne
za košnice skladne
Neka ih
nek rade
svi će da se slade
kada med izvade
Na
dvoboj je izaziv’o divove i ale
činilo se za pobedu da su šanse male
ali bi se iz bitaka k’o pobednik vrač’o
lep, plavook i razvijen, kratko jasno – mačo
Samo jedno
nije mog’o nikako da shvati
bez obzira kakve zverke morao da mlati
što seljani nezahvalni bez stida i srama
sve te ale s čet’ri glave zovu vetrenjačama
Na ovome
svetu
mnogih baja ima
naćeš ih na cvetu
i u šipražjima
Žuto-crna
osa
žaokicu nosa
kloni je se rode
jer zna da ubode
Nek vam
je za nauk
kako lovi pauk
u mrežu što plete
mušice mu lete
Ta
šarenih krila
mekih kao svila
što leti kroz snove
leptirić se zove
Ni
sitnije baje
ni krupnijeg dela
slatki med nam daje
mala vredna pčela
Jedno
veče pred letnju kišu
pre nego vile snove ispišu
brižni otac odaje sinu
oblaka jednog sivog sudbinu
Nekad to
beše oblačić beli
koji se širom neba veseli
nošen na moćnim krilima vetra
visinom od četri kilometra
Znao je
meki sneg da pada
kad beše iznad Beograda
a pala je i topla brza kiša
kada je bio negde kod Niša
Pa je
prosuo malčice grada
tu u blizini Novoga Sada
a onda jednom beli oblačak
odlete samo tako za Čačak
A tamo
napravi strašan lom
kad jednom slučajno ispusti grom
pa je od stida sav posiveo
i posle miran život živeo
Sad je
to oblak mudri i stari
što mnoge tajne poznaje stvari
pa pre nego nebom odskitaju
oblaci ga za savet pitaju
On
svetle munje bacati znaše
i kako burnim vetrom se jaše
znao je praviti tople kiše
i mekoću snega da reguliše
A ti se
dobro zagledaj sine
pred samu kišu u visine
jer je i on u tim trenucima
tu gore među svim oblacima
Eh da mogu ja
da letim
bezobraznim da se svetim
ili da imam takav vid
da bez muke vidim kroz zid
A da
budem ja nevidljiv
da ne budem više stidljiv
i da imam tu mogućnost
da pogledam u budućnost
Kada bih
bio toliko jak
od trista kila da nosim džak
ili da imam savršen sluh
i kao kuca da imam njuh
Da čujem
kako noću diše
da vidim kome pesme piše
da osetim koji miris nosi
da je nevidljiv mazim po kosi
Da znam
šta želi da joj reknem
da simpatije njene steknem
da joj donesem poklona trista
i kad je poljubim da zablista
Mršava
ovca kraj jednog žbuna
donese janje zlatnoga runa
o kakvo čudo neverovatno
prvo joj janje pa odmah zlatno
Sva
zanesena seti se tada
jednoga mita odvajkada
u kom je jedna čarobna ovca
pomogla gazdi doći do novca
Ali to
jutro bilo je blatno
i mulj je prekrio runo zlatno
pa kad je gazda video janje
poče ga odmah spremat' za klanje
Blejanje
ovce ne hte' da čuje
zar da mu se u kući gladuje
ovca mu može doneti mleka
al' janje čeka sudbina preka
Ovca se
jada susednom stadu
da je posve izgubila nadu
videvši oštar kolac na ražnju
kad joj jak prasak privuče pažnju
Udari
grom iz vedra neba
pomisli novo čudo joj treba
ponovo u njoj budi se nada
jer poče snažno kiša da pada
Pljusak
je s runa saprao blato
zasija janje k’o čisto zlato
to gazda gleda s nevericom
zajedno sa svojom porodicom
Sad žive
srećno od zlatne vune
zalihe hrane uvek su pune
i tako zahvalni za to stanje
neguju ovcu i njeno janje
Danas su
u školi zezala me deca
odličan sam đak a dobila keca
sve zbog dečaka koji me je ćušk’o
sedi iza mene i zove se Duško
Ovako je
bilo, verujte bez laži
prozvao me uča i odgovor traži
a kako bih tačan odgovor mu dala
kada ni pitanje ja nisam znala
Bila sam
tužna al' k’o pravo muško
seo je kraj mene, tešio me Duško
dobro se završilo i nije mi žao
jer pusu po obrazu Duško mi je dao
Jako slatko
malo prase
patuljaste neke rase
prodao mi jedan starac
pa potroših sav džeparac
Nevolja
je brzo stigla
mala njuška kao igla
stalno veze preko blata
pa isprlja i mog brata
Negoduje
moja mati
sad ih stalno treba prati
ajde majko što si neka
nemoj biti tako preka
Nemoj
mislit' samo na se
zar ne vidiš kol'ko prase
znači mome malom bati
to ne može da se plati
Meni je
džeparac manje
tebi više koje pranje
ali otkad je tu gica
brat ne skida osmeh s' lica
Opet
kiša pada
šta da radim sada
ja bih išla vani
al' mi mama brani
Sedim
zato kući
sunce čekajući
pustite strogoću
da se igram hoću
Vedrim
nebom neka tačka kruži
krugovi joj bivaju sve uži
to je soko uočio nešto
što je potom ulovio vešto
Hranu
nosi svojim mladuncima
raduje se takvim trenucima
za to vreme mali gladni ptići
iščekuju kada će im stići
A kad
dođe sokolicu pozva
pa je potom otpočela gozba
vesele se oni mali ptići
tih sokola slatki sokolići
Tako
mali ne mogu da lete
al' još malko popričekaj svete
i oni će po nebu da kruže
a sad nek se skupa lepo druže
Hvalio
se deka baki
da u duši nije mator
nije kao deda svaki
već je pravi inovator
Voli
baka slušat' deku
i njegove fiks ideje
kad dobije tako neku
baš je slatko on zasmeje
Da ne skrećem
puno s teme
sad dok ovu pesmu pišem
imala je u to vreme
probleme sa nekim mišem
Reče
svome deki strogo
uzmi papir i olovku
ne pametuj sada mnogo
već osmisli mišolovku
Vredni
deka se trudio
crtao je veče celo
ne bi l' baki ponudio
neko svoje remek delo
I na
kraju mudro deka
na projekat stavi tačku
al' novina ne bi neka
jer je nacrtao mačku
Proleće
je, mesec maj
izleg'o se mali zmaj
al' nezgoda je bila
što nije im'o krila
A čim se
izleg'o
šta će mati nego
da rođenje slavi
i veselje pravi
Iz
planinskih krajeva
dolete još zmajeva
oni u većini
žive u pećini
Dok je
goste služila
mati se rastužila
jer se tada seti
sin neće moć' da leti
Gosti za
red znaju
poklone im daju
malog papagaja
za malenog zmaja
A za
mamu zmajicu
svilenkastu majicu
koju beše šila
jedna dobra vila
Tu
majicu finu
obukla je sinu
ne znajuć' da svila
čarobna je bila
Tad
bljesnu čarolija
zasja sva prostorija
zmajić dobi krila
što su zlatna bila
Sad se
svi vesele
poljupce si dele
radostan je mali zmaj
a ovoj je priči kraj
Devojčica
jedna mala
baš kao i srede svake
obukla je šta je znala
i pošla kod svoje bake
A njezin
brat, malo veći
baš kao i svake srede
dalje pute treba preći
da bi došao do dede
Roditelji
behu vredni
i po cele božje dane
za dohodak neki bedni
radili bi na sve strane
U
večitom nekom boju
da navuku kakve pare
da prehrane decu svoju
a i roditelje stare
Al'
nesrećne ove srede
desilo se nešto loše
roditelji im sred bede
još bez posla ostadoše
Dobra
deca za to vreme
svojoj baki, svome deki
ne znajući za probleme
po zalogaj nose neki
Sinčić
beše blizu dedi
kad se začu neka dreka
šta li je to tu posredi
prepao se da je seka
Potrčao
smerom zvuka
koliko ga noge nose
našao se naspram vuka
i curice zlatne kose
Snašao
se u trenutku
sve se u sekundi zbilo
vuku baci zečju butku
što je ovog zasitilo
Sa
curicom ode dedi
malčice se zaljubio
ali šta to sada vredi
kad je hranu izgubio
Al'
curica ova beše
od jako bogatog oca
pa joj roditelji reše
da nagrade spasioca
Tog
junaka porodicu
pozvali su na veselje
pa za dobru napojnicu
zaposliše roditelje
Žalio se
kurjak ovci
kako nije dobro svaćen
progone ga stalno lovci
u stopu je uvek praćen
Misle da
je krvoločan
govori se da je zao
i za kakav obrok sočan
da je mnoge ovce klao
A on je
baš dobroćudan
zao glas mu ote snove
uvek mora biti budan
jer i noću njega love
Cele
noći se jadao
počela je svitat' zora
kao što se i nadao
ovca izađe iz tora
Priđe
vuku da ga teši
nežno mu je šapu takla
i tragično tu pogreši
tog momenta on je zakla
Kupila sam
periku
idem za Ameriku
bude li ko pit'o
idem inkognito
Ići ću u
provode
na vrh kipa slobode
pa sve do Kanade
da vidim šta rade
Svako ko
mi bude frend
vodim ga u Diznilend
pa do Holivuda
ići ćemo svuda
Ne recite
Perici
da sam u Americi
provešću se sjajno
zato idem tajno
Kada kupim
jahtu finu
otkrstariću u Kinu
pronaćiću nov put svile
pratiće me morske vile
Zidom ću se
prošetati
mnoge ljude ću sretati
preći preko Himalaja
i skoknuti do Šangaja
I bila
bi baš divota
videt' vojsku terakota
a u zabranjenom gradu
srkutati limunadu
Samo bih
vas zamolio
kada budem zaplovio
ne kažite Marici
da sam na krstarici
| « | Jul 2018 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- April 2019 [1]
- Januar 2019 [2]
- Decembar 2018 [9]
- Novembar 2018 [11]
- Oktobar 2018 [12]
- Septembar 2018 [24]
- Avgust 2018 [31]
- Jul 2018 [26]
- Srna i lovac
- Žirafa i sin
- Salata
- Kako mi je propalo leto
- Aska i vuk*
- Mali bata
- Pčela
- Drugari
- Miševi i mačke
- Ћирилица
- Kad gora olista
- Don Kihot
- Baje
- Oblak
- Super-junak
- Janje sa zlatnim runom
- Jedan mali Duško
- Prase
- Kiša pada
- Soko
- Baka i deka
- Rođenje zmaja
- Brat i seka
- Ovca i vuk
- Marica
- Perica
- Dečja igra
- Tužni pingvin
- Morski pas
- ZOO vrt
- Čarolija
- Cvrčak
- Vinetu
- Put oko sveta
- Puž i mrav
- Smradak
- Trka
- Bubav
- Vrabac i lasta
- Posvađani šah
