Pesme za malu i veliku decu

Veliki besni bik u areni
na plašt juri i na usta peni
bodeže su u njega zarili
oslabili ga i razjarili

Pikadorski ga ubodi bole
a dok ga bodu ori se 'Ole'
prilazi mu mačem toreador
probada srce, biva matador

Uz samrtni roptaj trofeja tog
poslednjim trzajem diže se rog
krvnika svoga na njega nabi
i ceo rog mu u nogu zabi

Oduševljenje onim što vide
dok krv natapa pesak koride
jednoga već nose u bolnicu
drugi će potom u klaonicu

Izgubljen sedim u vozu
odlažem svršetak tužan
u stalnoj borbi za dozu
gadnim sam momcima dužan

Brljivu drmam lozu
u svome poslednjem begu
i njome lečim nervozu
dok mi se košmari legu

Možda tek psovka neka
ostaće nakon mene
ime mi zaborav čeka
nemam ni dece ni žene

Provodim poslednje čuke
bežim u svome strahu
od svoje goleme muke
u susret sopstvenom krahu

Često se služi tom varkom
kad je u svađi sa svetom
prošeta njihovim parkom
srce si ispuni setom

Obiđe draga si mesta
ime joj tiho izusti
ode do njihovog bresta
i pokoju suzu pusti

Tu srce snažnije lupa
jer tu je njihova grana
i pod njom njihova klupa
vremenom ishabana

Ponekad suze nahrupe
k'o očaja potok mali
na grani, tu iznad klupe
kopne im inicijali

Na lednome kraju sveta
sred belih zimskih smetova
gde nikad ništa ne cveta
nikao je cvet cvetova

Svuda bleštavilo snežno
koliko se pogled pruža
što zastane neizbežno
tu gde je niknula ruža

Kako li je tu dospela
ko joj je doneo seme
kako je niči uspela
nije joj mesto ni vreme

Tu izvan gradskih smogova
urbane vreve i cike
možda je ona dar bogova
za retke prolaznike

Evo nama prvog snega
veje na brežuljak
šaren zeka tuda bega
juri ga patuljak

A za njima trag vijuga
u mekanom snegu
kao neka čudna pruga
na bleštavom bregu

Šta li hoće taj patuljak
zašto juri zeku
je l' smislio čovečuljak
vragoliju neku

Spustiše se do livade
umor ih je stig'o
mali zeka tada stade
uši je podig'o

Da što bolje može čuti
šta patuljak kaže
uplašeno srce sluti
da će da ga smaže

A ovaj se tad od njega
odmače u stranu
kaza da je sad zbog snega
teško naći hranu 

Video je da se prep'o
po drhtavom repu
pa mu posve nežno lepo
dade šargarepu

Mali zeka raznobojni
i patuljak stari
postadoše nerazdvojni
i dobri drugari

Biо јеdаn mаli snеškо
štо sе uvеk svimа smеšk'о
a s njim beše tаkvо stаnjе
k'о rukе је im'о grаnjе

Niје im'о nоgu niti rеpа
а nоs mu је bilа šаrgаrеpа
i k’o oči nа srеd glаvе
im’o je dugmićе plаvе

Nа glаvi mu bеšе lоnаc
kаd tеrаmо mаk nа kоnаc
lоšе оdrаđеni pоs'о
јеr stајаšе skrоz ukоsо

Jednog dana iz dаlеkа
tu nаbаsа glаdni zеkа
pоnudi sе zеkа sivi
dа isprаvi lоnаc krivi

Dopuštenje beše grеškа
jer prеvаri zеkо snеškа
čim isprаvi lоnаc kоs
оn mu zgrаbi slаsni nоs

Ti mistična crna ptico
što mrtvima oči vadiš
gorke smrti zloslutnico
šta na mome oknu radiš

Što ne letiš svome jatu
što na mome oknu bdiješ
u avetnom ovom satu
kakvu li to tajnu kriješ

Kao da su omamljene
samo tebe oči vide
iz postelje usamljene
samo tebi pogled ide

A ti ptico da l' pakosno
smrt si imaš na vidiku
ili možda samilosno
društvo praviš samrtniku 

Zavole je od samog početka
šta je ljubav dok još nije znao
napisa joj pismo od tri retka
ali joj ga nikad nije dao

Voleo je sve njezine strane
svakim danom sve više i više
pokrete joj, vrline i mane
što mu srce tako zarobiše

Ta je ljubav rasla neprestano
dosegla je beskrajne visine
ali nije bilo obostrano
i to ga je počelo da brine

Njeno srce poput morskog vuka
beše željno novih avantura
ne prija mu neka mirna luka
već pučina nemirna od bura

Neukrotno srce je pokuš'o
da bezmernom pažnjom obasipa
iako je neprestano sluš'o 
da bisere pred svinje prosipa

Godine su prolazile duge
u srcu mu tinj'o tračak nade
kroz život mu prolaziše druge
al' ni jedna srce ne ukrade

A pred smrt si kao starac sedi
kad sagleda život posle svega
je svatio da ništa ne vredi
kada ona ne voleše njega

Ako pred bogom jednaki svi smo
jedino pred njim želim ti ruku
jer dobro znam da prilike nismo
baštiniš svašta, ja samo muku

I nema sada šta da se krije
sam sam i bedan na ovom svetu
sudba me nikad mazila nije
od nje sam samo imao štetu

Prosim te a nemam ničega
i ono malo uništi suša
bar se zapitaj nakon svega
koliko vredi uboga duša

Jedino sebe mogu da delim
dajem ti dvadeset jedan gram
jer samo tebe na svetu želim
a nemam drugo šta da ti dam 

_______________________________________________________
*Prema jednom mitu ljudska duša ima težinu od 21 grama.
Verovanje se bazira na eksperimentu koji je sproveden
u Dorčesteru, Masačusets 10. aprila 1901. godine.
Dr Dankan MekDugal je tvrdio da je uspeo da dokaže
da ljudska duša ima masu koja može da se izmeri.

• April 2019 [1]
• Januar 2019 [2]
• Decembar 2018 [9]
• Novembar 2018 [11]
• Oktobar 2018 [12]
• Septembar 2018 [24]
• Avgust 2018 [31]
• Jul 2018 [26]

• Božićne i novogodišnje pesme [8] 
• O deci i odraslima [42] 
• O životinjama [35] 
• O raznim stvarima [9] 
• "Ozbiljne" pesme [22] 

• Srna i lovac
• Žirafa i sin
• Salata
• Kako mi je propalo leto
• Aska i vuk*
• Mali bata
• Pčela
• Drugari
• Miševi i mačke
• Ћирилица
• Kad gora olista
• Don Kihot
• Baje
• Oblak
• Super-junak
• Janje sa zlatnim runom
• Jedan mali Duško
• Prase
• Kiša pada
• Soko
• Baka i deka
• Rođenje zmaja
• Brat i seka
• Ovca i vuk
• Marica
• Perica
• Dečja igra
• Tužni pingvin
• Morski pas
• ZOO vrt
• Čarolija
• Cvrčak
• Vinetu
• Put oko sveta
• Puž i mrav
• Smradak
• Trka
• Bubav
• Vrabac i lasta
• Posvađani šah